| |     latinica | english  
Насловна
Обележавање 5. августа - Дана сећања на прогнане и страдале Србе 90-их година

Влада Републике Србије и Влада Републике Српске су на заједничкој седници, одржаној 26. јуна 2015. године у Палати Србије у Београду, донеле одлуку да се сваки 5. август заједнички обележава Даном сећања на прогнане и страдале Србе 90-их година.

У оквиру овогодишњег програма обележавања Дана сећања, у суботу, 5. августа 2017. године, са почетком у 12 часова, окупљенима ће се обратити представници Генералног конзулата Републике Србије у Шангају.

Позивамо све наше грађане да тога дана дођу у Генерални конзулат како бисмо заједнички обележили Дан сећања.



Гостовање ансамбла Народног позоришта из Београда у Шангају

Драма Народног позоришта у Београду по први пут у својој век и по дугој традицији, гостовала је у Н.Р. Кини у Државном театру у Шангају са својом реномираном представом "Дама с камелијама", Александра Диме Сина, у адаптацији Жељка Хубача и у режији Југа Радивојевића.

Ансамбл Националног театра је боравио у Шангају од 11. до 16. јула 2017. године, и у том периоду представа је била изведена два пута.

Хвала свима на предивном догађају.

 

 



Представљена Анализа националног инвестиционог оквира за дијаспору у Републици Србији

У Кући Уједињених нација у Београду 05. јула представљена је студија: „Анализа националног инвестиционог оквира за дијаспору у Републици Србији" која је израђена у оквиру глобалног заједничког Пројекта „Укључивање миграција у националне развојне стратегије", који финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ), а који срповоде УНДП и Међународна организација за миграције (ИОМ) у сарадњи са Привредном комором Србије (ПКС) и Министарством спољних послова Републике Србије задуженим за питања дијаспоре.

У име УНДП-а и СДЦ-а скупу су се обратиле Стелиана Недера, заменик шефа УНДП-а и Урсула Лојбли, директор СДЦ-а у Србији. Уводна излагања у име Министарства спољних послова имала је амбасадор др Љиљана Никшић, начелник Одељења за миграциону политику, дијаспору и социјалне споразуме на тему : „Улога економске дипломатије у сарадњи са српском пословном дијаспором" и Александар Кемивеш, саветник председника Привредне коморе Србије на тему: „Промоција и оснаживање деловања на локалном нивоу и ангажовање ИПАС система". Стручни консултант УНДП-а био је Марко Павловић уз подршку руководиоца Центра за дијаспору Привредне коморе Србије Александра Радовановића.

Студија националног инвестиционог оквира на 95 страница кроз 9 поглавља говори о потенцијалу сарадње са српском академском и пословном дијаспором кроз упоредну анализу позитивних примера из света и успешне приче повратника. На крају анализе дати су закључци и предлози унапређења сарадње кроз мапирање инвестиционих планова локалне самоуправе и мапирање потенцијалних инвеститора из дијаспоре, као и унапређења интерресорне координације активности међународних и домаћих актера према дијаспори и интензивирања консултација кроз изучавање иностраних модела рада са пословном дијаспором . У студији је нотирано да је српска пословна дијаспора у Швајцарској у сарадњи са Привредном комором Министарством спољних послова организовала Свесрпски самит пословне и академске дијаспоре организован већ другу годину заредом и да је представљен иницијални концепт банкарске дијаспоре из Канаде пројекат Српске развојне банке дијаспоре. У сарадњи ПКС-а, УНДП-а и МСП-а организовано је представљање студије у Торонту за 8. јул 2017.

Студија представља темељ будућем програму чији је циљ и да допринесе бољем повезивању институција и донатора у Србији на тему дијаспоре и сагледавању миграционе политике као развојног фактора српске привреде и науке.

У име успешне сарадње поклон књиге српске дијаспоре из Швајцарске са прославе 100-годишњице постављења првог српског амбасадора са прегледом достигнућа Свесрпског Пословног Самита, Сајма и Пословног Форума из 2016. године уручила је амбасадор др Никшић домаћинима.



Процес приступања Републике Србије Европској унији

Република Србија потписала је 29. априла 2008. године Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом, који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године. Овим Споразумом Република Србија и Европска унија по први пут су ушле у фазу односа уређених свеобухватним уговором, којим се потврђује перспектива чланства Србије у Европској унији. Република Србија поднела је захтев за пријем у чланство Европске уније 22. децембра 2009. године. Европски савет донео је 1. марта 2012. године одлуку да Србији додели статус кандидата за чланство у Европској унији док је 28. јуна 2013. године донео одлуку да се отворе приступни преговори са Републиком Србијом.

 

Ток приступних преговора


Општа позиција Европске уније (ЕУ) о приступним преговорима Р. Србије усвојена је 17. децембра 2013. године на Савету за опште послове ЕУ (GAC), а одобрена на заседању Европског савета 19-20. децембра 2013. и састоји се од два документа: уводног излагања ЕУ на првој Међувладиној конференцији Р. Србије и ЕУ и Преговарачког оквира за приступање Р. Србије ЕУ. Преговарачки оквир садржи принципе, суштину и процедуре целокупног преговарачког процеса. Тежиште је на условима под којима ће држава кандидат усвајати и извршавати acquis communautaire (правну тековину ЕУ), подељену у 35 тематских поглавља. ЕУ очекује да Р. Србија обезбеди пуно спровођење кључних реформи и законодавства, посебно у области реформе правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, реформе јавне управе, независности институција, реформе медија, антидискриминације и заштите мањина. Посебан значај придаје се усклађености динамике преговарачког процеса, односно уједначеном напретку у свим поглављима. Ово се посебно односи на поглавља 23 (правосуђе и основна права) и 24 (правда, слобода и безбедност) чији напредак мора да прати динамику осталих поглавља. Процедура наведена у претходном ставу односиће се и на питања у оквиру поглавља 35.
Преговори Републике Србије о чланству у ЕУ званично отпочели су 21. јануара 2014. године у Бриселу, Првом међувладином конференцијом о приступању Србије ЕУ, на којој су размењени ставови између представника ЕУ и Србије, представљен је Преговарачки оквир ЕУ, Преговарачки тим Републике Србије и календар састанака Међувладине конференције по преговарачким поглављима. Међувладина конференција може се састајати у политичком формату, или на техничком или експертском нивоу.
Први корак пре отварања сваког од 35 поглавља јесте тзв. screening односно претрес и аналитички преглед законодавства које је важеће у Р. Србији у одређеној области и оног у ЕУ. Фаза аналитичког прегледа законодавства почиње тзв. експланаторним скринингом у оквиру ког Европска комисија представља држави кандидату правне тековине ЕУ подељене у преговарачка поглавља, док се кроз тзв. билатерални скрининг процењује ниво усклађености правног система државе кандидата са правним системом ЕУ. Потом се утврђују разлике између два законодавства и мере за превазилажење ових разлика, на основу чега се израђује акциони план за примену ових мера и дефинише временски оквир.
Након завршетка билатералног скрининга, Европска комисија представља државама чланицама Извештај о скринингу, који садржи препоруке о отварању преговора за одређено поглавље и, евентуално, мерила за отварање преговора о појединим поглављима (opening benchmarks).
Процес скрининга за Р. Србију почео је у септембру 2013. године и завршио се крајем марта 2015. године. Европска комисија планира да достави све извештаје о скринингу радној групи COELA на разматрање до краја 2015. године. Представници ЕК истичу да су задовољни досадашњим током скрининга, којег оцењују одличним, јер је показао висок ниво спремности и посвећености српске администрације целом процесу, као и реформама.
Р. Србија жели да читав преговарачки процес добије што већу динамику, укључујући и динамику отварања (и затварања) што већег броја преговарачких поглавља у току ове и наредне године, али динамика самог процеса зависи не само од Р. Србије, већ првенствено од ЕУ и њених држава чланица.
Представници Министарства спољних послова активно учествују у владиним телима у процесу приступања Европској унији. Први потпредседник Владе и министар спољних послова члан је Координационог тела, које је задужено да разматра најважнија питања и усмерава послове из делокруга органа државне управе у процесу приступања ЕУ. О текућим питањима у процесу приступања стара се Савет координационог тела, чији је члан, испред Министарства спољних послова, државни секретар, у својству председника Преговарачке групе 31. Министарство спољних послова је носилац активности за Преговарачку групу 31 – спољна, безбедносна и одбрамбена политика. Министарство спољних послова такође учествује у раду следећих преговарачких група за преговоре о приступању Р. Србије Европској унији, као члан: Преговарачкој групи 23 – правосуђе и основна права; Преговарачкој групи 24 – за питања правде, слободе и безбедности; Преговарачкој групи 30 – за економске односе са иностранством; Преговарачке групе 34 – за институције и Преговарачкој групи 35 – за остала питања.
Државни секратар Министарства спољних послова члан је преговарачког тима Р. Србије, који учествује у изради преговарачких позиција и задужен је за вођење преговора у свим поглављима и фазама преговора. Такође, активну улогу у процесу приступања и преговора имају и представници Сталне мисије Р. Србије при ЕУ, који обављају послове секретара и заменика секретара Међувладине конференције.
У циљу праћења примене Споразума о стабилизацији и придруживању Р. Србије и ЕУ, формирана су следећа тела у којима учествују представници МСП – Савет за стабилизацију и придруживање, који је задужен за разматрање најважнијих питања која се тичу спровођења ССП и чији су чланови: министар без портфеља задужен за европске интеграције, шеф преговарачког тима, државни секретар МСП, амбасадор Р. Србије при ЕУ, заменик директора КЕИ и представник Сталне мисије Р. Србије при ЕУ као секретар Савета и Одбора за стабилизацију и придруживање, који је задужен за решавање специфичних питања која се тичу примене ССП-а уз одржавање састанака по потреби, између
рада Савета, чији је члан и државни секретар МСП. Представници МСП учествују и у раду Пододбора ССП за правду, слободу и безбедност и Пододбора ССП за трговину, индустрију, царине и порезе.



Министар Дачић и турски премијер о избегличкој и мигрантској кризи

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић борави данас у посети Турској.

Министар Дачић састао се са премијером Турске Биналијем Јилдиримом.

Премијер Јилдирим пренео је министру Дачићу, приликом данашњег сусрета у Анкари, да Турска неће учинити ништа што би било на штету Србије кад је избегличка и мигрантска криза у питању.

Турски премијер је рекао да, иако у Турској има око три милиона избеглица и миграната, и иако Европска унија није испунила договор, Турска ће наставити да испуњава своје обавезе из тог договора и неће учинити ништа на штету Србије и суседних земаља.



Избори 2016.године

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА УПИС У БИРАЧКИ СПИСАК ПОДАТКА О ТОМЕ ДА ЋЕ БИРАЧ ГЛАСАТИ У ИНОСТРАНСТВУ

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзларног представништва Републике Србије могу, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (02. април 2016. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима  за народне посланике гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалиштва бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.

По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упис тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, нопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од родитеља.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалиштва у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе-www.mduls.gov.rs уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

 



Иступање министра Дачића на Неформалном састанку министара спољних послова ПСуЈИЕ

Говор првог потпредседника ВладеСрбије и министра спољних послова Ивице Дачића на Неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у Југоисточној Европи  у Софији:

„Господине Председавајући,

Даме и господо,

Драге колеге,

Дозволите ми да се, на почетку, захвалим нашим домаћинима на организацији овог састанка, као и на уложеном труду и свему што су учинили откада су преузели председавање ПСуЈИЕ у јуну прошле године.

Велико ми је задовољство што сам у могућности да присуствујем данашњем састанку и да са колегама разменим мишљења о најновијим збивањима у региону.

Даме и господо,

Главни спољнополитички циљ Републике Србије остаје непромењен, а то је, као и до сада, чланство у Европској унији. На путу ка остварењу овог циља, Србија је демонстрирала своју доследност, како кроз остваривање амбициозне реформске агенде, тако и кроз конструктиван приступ у дијалогу са Приштином. Овом приликом бих желео да вас подсетим да је Република Србија завршила процес скрининга са највишим оценама и да је, као резултат тога, 14. децембра 2015. године у Бриселу одржана Друга међувладина конференција између Србије и ЕУ. Том приликом отворена су два од 35 преговарачких поглавља и то Поглавље 32 о финансијском надзору и Поглавље 35 о нормализацији односа Београда и Приштине.

На жалост, Србија је чекала скоро две године од отварања преговарачког процеса да отвори прва преговарачка поглавља. Наша је намера, а надам се да ће државе чланице Европске уније то подржати, да током 2016. године знатно убрзамо преговарачки процес и да кренемо у процес отварања преговарачких поглавља која имају велики значај за процес реформи и јачање владавине права – пре свега поглавља 23, 24, али и бројних других преговарачких поглавља. За нас је свако преговарачко поглавље које се отвори веома битно, јер је то корак даље у процесу хармонизације са европским нормама и стандардима.

Јака и стабилна економија један је од важних предуслова за чланство у Европској унији. Влада Републике Србије у претходном периоду успела је да стабилизује јавне финансије, смањи фискални дефицит, донесе низ реформских закона у готово свим областима, а мере фискалне консолидације створиле су основе за завршетак преговора са Међународним монетарним фондом и потписивање аранжмана из предострожности. Овим је дат додатни кредибилитет напорима које Влада улаже, што је посебно важан сигнал свим потенцијалним инвеститорима. Имајући у виду успешан рад у претходном периоду, који је управо и довео до отварања првих преговарачких поглавља са ЕУ, Влада Србије ће и у наредном периоду настојати да истраје на реформском путу.

Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената ЕУ и то не само за обезбеђивање стабилности региона и његов даљи економски просперитет, већ и за обезбеђивање стабилности и безбедности читаве ЕУ. Управо због тога од посебног значаја је заједничко ангажовање учесница ПСуЈИЕ, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона у целини, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ. У том контексту, веома је важна улога држава које су чланице ЕУ, јер оне могу дати значајан допринос процесу приближавања и прикључења читавог региона ЕУ.

Када већ говоримо о региону, треба констатовати да смо током претходне године заједно прошли кроз бројне изазове који су имали значајан капацитет да доведу до нестабилности, чак и угрожавања безбедности, али смо ипак успели да сачувамо стабилност у региону, у чему је важну улогу свакако имала и Европска унија и неке њене чланице. Република Србија наставиће да спроводи отворену и конструктивну регионалну политику и да се залаже за што боље односе са свима у свом окружењу.

Даме и господо,

Веома ми је драго што су приоритети бугарског председавања ПСуЈИЕ постављени тако да представљају одраз актуелних дешавања у региону. Управо су питања решавања проблема миграната, повезивање у области енергетике и инфраструктуре и слобода медија, теме које су високо котиране међу приоритетима свих нас у југоисточној Европи.

Већина учесница ПСуЈИЕ данас се суочава са највећом мигрантском кризом од завршетка Другог светског рата, а развој ситуације у претходном периоду указује на могућност да актуелни светски талас миграција, потенцијално, преко Балкана и Медитерана, може у правцу ЕУ да покрене и неколико милиона миграната. Србија је међу земљама које су тога можда и највише свесне јер је, као транзитна земља, у самом средишту тзв. „западно-балканске руте".

Иако већина миграната, који на територију Србије улазе из Бугарске и Грчке, преко Македоније, исказује намеру да затражи азил, јасно је да је Србија само једна од земаља на њиховом путу ка западној Европи. Србија, у односу на земље чланице ЕУ, не трпи ништа мањи притисак, посебно у односу на ресурсе и средства којима располажемо, која су свакако далеко мања од оних која су на располагању државама чланицама ЕУ. Само током 2015. године на територију Србије ушло је преко 600.000 људи, међу којима је највећи број држављана Сирије и Авганистана. У појединим периодима дневни број улазака достизао је и 9.000. Иако је сада зимски период и притисак је смањен, и даље свакодневно границу Србије са Македонијом прелази велики број миграната. Током јануара ове године у Србију је већ ушло скоро 60.000 миграната.

Као земља која се налази у средини западно-балканске руте, Србија осећа последице одлука свих земаља које се налазе и на доњем и на горњем току руте. Због тога смо у оквиру механизама комуникације који су уведени након самита ЕУ о западно-балканској рути посебно указивали на потребу раног обавештавања свих инволвираних земаља(Аустрија, Немачка) како би све земље на рути биле унапред информисане о промени режима на границама и како о свакој новој мери која се спроводи у земљама крајње дестинације. На пример, након одлуке земаља на горњем току западно-балканске руте, које су престале да на своју територију примају економске мигранте, а потом и на одлуку Аустрије да преко своје територије дозволи пролаз само оним мигрантима који искажу намеру да затраже азил у Немачкој и Аустрији, Република Србија је почела да поступа на истоветан начин, јер не можемо дозволити да се читав терет пребаци на нас.

Сматрамо да смо се досадашњим поступањем показали као кредибилан партнер ЕУ, посебно имајући у виду да смо показали спремност да преузмемо део одговорности и прихватимо привремени смештај једног броја миграната иако нисмо држава чланица ЕУ. Међутим, уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница (Немачка, Аустрија, па даље редом...), то би за Републику Србију и читав регион била посебно опасна ситуација. Тиме би се зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење. Без обзира на сво разумевање и емпатију које имамо према мигрантима, ми не можемо дозволити да се Република Србија претвори у својеврсни сабирни центар за мигранте.  Србија такође није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка.

Очекујем да ћемо на ову тему разговарати и крајем ове недеље на неформалном састанку министара иностраних послова ЕУ и земаља кандидата за чланство (Gymnich). Сматрам и да је веома важно што ћемо на данашњем састанку министара Процеса сарадње усвојити Заједничко саопштење о изазовима миграција (JointStatementonMigrationChallenges).

Даме и господо,

Искористио бих ову прилику и да на крају пожелим Бугарској пуно успеха током наредних шест месеци председавања ПСуЈИЕ и да укажем да смо, уколико то буде било потребно, спремни да пружимо сваку врсту помоћи и да поделимо искуства која смо стекли током нашег председавања ПСуЈИЕ 2012. године.

Хвала на пажњи."



Србија пружа свој допринос у раду форума Кина-ЦИЕЗ

В..д. помоћника министра спољних послова Горан Алексић боравио је 28. октобра у Варшави где је учествовао на 6. Састанку националних координатора механизма сарадње Кине и земаља Централне и Источне Европе.

Састанку чији је домаћин био шеф пољске дипломатије Гжегож Шетина, присуствовали су национални координатори Кине и 16 земаља ЦИЕ како би усагласили развојне правце овог механизма у оквиру кинеске стратешке визије заједничког развоја - „Економског појаса Пута свиле и поморског Пута свиле за 21. век". Високи званичници и представници земаља ЦИЕ, задужени за сарадњу са Кином у овом механизму, дискутовали су и о припремама за предстојећи састанак шефова влада Кина-ЦИЕЗ, који ће ове године бити одржан у новембру у кинеском граду Суџоу.

В.д. помоћника министра спољних послова Алексић је у сусрету са замеником министра спољних послова Кине и генералним секретаром Секретаријата за сарадњу Кина-ЦИЕЗ Вангом Чаом истакао спремност Србије да пружи пуни допринос унапређењу рада форума Кина-ЦИЕЗ који је истовремено обогатио билатералну сарадњу две земље.

Наглашавајући значај који Кина придаје у сарадњи са Србијом, заменик кинеског министра спољних послова је оценио да је ангажман Србије у овом механизму допринео успону српско-кинеских односа, о којем најбоље сведоче резултати у области инфраструктуре где посебно место заузима пројекат модернизације железнице Београд-Будимпешта, као интегрални део „Појаса и пута".



Изјава министра Дачића

Ивица Дачић

Изјава првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића:

"Србија води тешку политичку и дипломатску борбу за спречавање пријема такозване Републике Косово у Унеско, борећи се не само са неистинама, неправдама и двоструким стандардима, већ и са жестоким лобирањем и притисцима спонзора косовског захтева на све земље које нису признале једнострано проглашену независност Косова да, у најмању руку, буду уздржане приликом гласања.

Начин гласања у Унеску је специфичан и рачунају се само гласови за и против, не и уздржани. Тако је Косову довољна двотрећинска већина само од оних који су гласали за и против, а не од свих који су гласали. Зато је Косово и прошло на Извршном савету Унеска иако нису имали већину од гласалих.

Зато је изјава Бојана Пајтића да власт прави фарсу, иако зна да Косово нема двотрећинску већину, врхунац политичког лицемерја Демократске стране, јер је у време њихове власти Косово прогласило независност коју је тада већ признало 86 земаља. Уместо да се укључе у часну борбу за заштиту српског културног и верског наслеђа, Бојан Пајтић и Демократска странка користе и Косово као тему за нападе на Владу Србије и премијера Вучића и бекство од сурове реалности да је данашња опозиција у Србији једна од најнеодговорнијих, најнеспособнијих и најслабијих у српској историји, како новијој, тако и даљој."



Вести
Обележавање 5. августа - Дана сећања на прогнане и страдале Србе 90-их година
Гостовање ансамбла Народног позоришта из Београда у Шангају
Представљена Анализа националног инвестиционог оквира за дијаспору у Републици Србији
Процес приступања Републике Србије Европској унији
Министар Дачић и турски премијер о избегличкој и мигрантској кризи
Избори 2016.године
Иступање министра Дачића на Неформалном састанку министара спољних послова ПСуЈИЕ
Србија пружа свој допринос у раду форума Кина-ЦИЕЗ
Изјава министра Дачића
Архива вести